Kako izlečiti bolove u leđima

Bolovi u leđima su nekada bili tegoba starosti, međutim – poslednjih decenija se sve češće sreću i kod mladih ljudi, pa čak i kod dece. Nekada je to bol u vratnom regionu, nekada u ramenima, nekada oko lopatica, nekada u krstima… kako god – veliki broj ljudi se žali na probleme i tegobe ovakvog tipa.

Ako nije starost, onda se kao najčešći uzrok ovih bolova ističe način življenja: previše sedenja (što u kancelariji/školi, što u automobilima, što kod kuće ispred TV-a ili monitora, što u kafićima…) i premalo svakodnevnog kretanja.. ili obrnuto – previše napora (podizanje nečeg teškog i sl.). Ako nije ni jedno od ta dva, onda se uzrok pronađe u genetici.

Sama sam bolove u leđima počela da osećam veoma rano, kad sam bila dete školskog uzrasta. Obzirom da sam volela sport i bila fizički aktivna, da nije bilo PC-a u to vreme, a ni kablovske ili satelitske televizije – uzrok tegoba koje sam osećala pripisivali su rastu. Bol sam osećala u vratu, ramenima i predelu lopatica. Takođe, u tim predelima su se pod prstima mogle osetiti kvrge/čvorovi, koji su na pritisak bili jako bolni.

Godine su prolazile, ja sam rasla, i porasla, za svo to vreme se bavila i sportom, ali bol se nije izgubio.

Posle 20-e sam već bila vešta u samoposmatranju, pa sam tako primetila da se on javlja dan-dva-tri nakon što bih se zbog nečeg jako potresla ili iznervirala, i onda neko vreme traje… Nekada bi ostajalo na bolu u leđima, a nekada bi on prelazio i u veoma jake glavobolje, koje su znale da traju i po par dana. Već tada sam zaključila da postoji veza između tog bola i mog psihičkog stanja. Zbunjivalo me je samo to što bih ga nekada osećala i bez ikakve vidne napetosti u svom životu.

Pošto su tad već stigle 90-e, život sa napetošću i bolom u leđima je postao, takoreći, normala. U tom periodu, prihvatila sam ga kao sastavni deo svog života, kao nešto što će me pratiti dokle god sam živa. Kada bi preterao sa dužinom trajanja ili intenzitetom, odlazila bih na masaže. Inače, svi pregledi mojih leđa su rezultovali potpuno urednim nalazima – bila sam sasvim zdrava. Kao što već rekoh – u takvim slučajevima dobijete dijagnozu: genetika. Pa, zasigurno je svaki čovek makar negde među dalekim precima imao nekoga koga su bolela leđa. Valjda, kada to znaš, treba da ti bude lakše. :)

A onda sam nedavno pročitala knjigu koju je napisao Dr. John E. Sarno, čiji je naslov u originalu „Healing Back Pain: The Mind-Body Connection“ (nisam našla da je prevedena na srpski* [videti dodatak na kraju teksta!], ali jeste na hrvatski – naslov joj je „Kako iscijeliti bolove u leđima“ i korice joj izgledaju ovako).

U vreme kad sam uzela da je pročitam, trpela sam već dve nedelje konstantan bol u leđima, pomenute čvoriće imala duž svojih lopatica i ramena, a jedan čvor veličine palca mi se smestio tik uz kičmenicu u vratnom regionu – zaustavljajući normalan dotok krvi u glavu i, samim tim – višednevnu glavobolju. Iako sam intenzivno radila vežbe za vrat i išla na svakodnevne masaže, nisam mogla ništa da uradim.

Iz tog razloga sam i uzela da pročitam ovu knjigu i – desila se mi veoma neobična stvar. Naime, tokom sat-dva vremena, koliko mi je trebalo da je pročitam → bol i u glavi i u leđima je nestao, jednako kao i čvorovi.. nestao je čak i onaj veličine palca u mom vratu.. I više nikada se nisu vratili!

Znam – kada bi meni neko nešto ovako rekao, ne bih mu verovala. Ne morate ni vi meni. Ali, ako trpite bolove u leđima, ili možda u rukama ili nogama – pročitajte ovu knjigu, i primenite što je napisano. Takođe, predložite je nekome koga znate da pati od ovakvih tegoba. Može vas prijatno iznenaditi, kao što je i mene. Od tada, više nikada nisam imala bol u leđima na duže od 10 sekundi. Ako bih ga samo na tren osetila, znala sam šta treba da uradim da bi odmah prošao; i odmah bi i prošao. Sad već više i ne pamtim kad sam ga poslednji put imala.

U čemu je čarolija Dr. Sarnoove knjige?

U prvom delu knjige je razrađena ideja bola u leđima kao bolesti novog doba, druge po učestalosti nakon disajnih infekcija. Dr. Sarno je po profesiji doktor – fizijatar, i decenijama je radio sa pacijentima koji su patili od ovakvih i sličnih tegoba. Lečio ih je onako kako konvencionalna medecina nalaže: vežbama, masažama, dubinskim ultrazvukom, lekovima i operacijama.. i bio preneražen koliko malo efekta sve to skupa daje. Većina pacijenata je imala bolove i dalje, i nakon što su se podvrgavali svim ovim terapijama. Takođe, primetio je da kod mnogih pacijenata postoji paradoks: da ne bi trebalo da mogu da izvedu određene pokrete telom ukoliko boluju od onoga što im dijagnoza kaže, ali da oni ipak mogu da ih izvedu. Sve to ga je nagnalo na pomisao da uzrok ovih bolova zapravo nije strukturalna ili hemijska abnormalnost u telu, već da je bolest psihosomatskog porekla. Promenio je pristup i pacijentima i lečenju, i postigao neverovatnih 98% uspešnosti izlečenja.

Prva stvar u kojoj sam sebe pronašla čitajući njegovu knjigu je ta da se bol i čvorići premeštaju: nisu uvek na istom mestu. Druga stvar u kojoj sam se pronašla je njegova statistika u kojoj iznosi da od ovih tegoba najčešće pate ljudi koji su veoma aktivni, odgovorni i naklonjeni perfekcionizmu: rukovodioci, hranioci porodice, samohrane majke, menadžeri, takmičari… ljudi koji preozbiljno shvataju svoje dužnosti i obaveze, i ne dozvoljavaju sebi greške: ako im je teško, kažu da nema mesta kukanju, već da treba udvostručiti napore, i tako i postupaju.. ljudi koji imaju veliki otpor da iznevere bilo koga, pa i sebe same, i koji su svoji najveći kritičari. Dakle, ta sam. Jednako verujem da vas ima još dosta takvih, posebno u današnjem vremenu punom izazova za opstanak i prosperitet.

Bol u leđima ne potiče od poremećaja u leđima. Potiče od akcijanja našeg rođenog mozga. Baš kao što može komandovati bicepsu da se zgrči i prinese čašu pića našim usnama, tako naš mozak može komandovati i bilo kom drugom našem mišiću – sa ili bez pristanka naše volje. Kada komanduje našem vratnom mišiću da se zgrči, on to i uradi.. i onda tako stoji dokle traje komanda mozga, ili dokle može… a onda opet dobije komandu – taj isti mišić ili, ako je premoren, neki drugi pored njega.. i tako se bol u određenom intervalu premešta. Kontrakcijom, mišić povlači ili stiska okolno tkivo, uključujući i krvne sudove koji ga prožimaju. Razmena materija se u tom regionu otežano obavlja, i nakon nekog vremena mi počinjemo da osećamo bol, ili trnjenje, ili glavobolju… pitajući se šta li se sad tu događa i šta je uzrok tome. Najčešći uzrok je da smo to sami sebi uradili. A, zašto?

Na to pitanje nisam imala odgovor, ali mi je odgovor koji sam pročitala u pomenutoj knjizi sasvim prihvatljiv. Dakle, zašto bi čovek sam sebi proizvodio bol? Zaustavljati sebi krvotok nije zdravo, zašto bi organizam sam sebi to radio? Nije li to u potpunoj suprotnosti sa zakonom našeg „samoodržanja po svaku cenu“? Nije, ukoliko je reč o (samo)odbrani od nečeg što nas ugrožava još više od tog.. a više od bola u ramenima ili krstima nas ugrožava duševna (psihička, emotivna) bol.

Kada se nađemo u situaciji da nam preti duševna bol, naša podsvest pribegava indukovanju fizičkog bola da bi nam odvratila pažnju od ovog prvog. Mudro, zar ne? ;) Čovek se može baviti raznim pitanjima – ukoliko je zdrav. Međutim, kada nije zdrav, on se bavi samo jednim – da se izleči. Setite se i sami: kada vas jako boli glava, uopšte vam ne pada na pamet da se obračunavate sa bilo kim/čim.. sve što želite je da vas prođe glava. U momentu ako vam trne ruka, počinjete da razmišljate o svom stanju, i više vas ne privlači stanje u zemlji ili svetu. Funkcioniše, zar ne?

Ako ste pritom i osoba koja mnogo radi i od sebe mnogo očekuje, opterećenje za vas postaje još veće. Nakon određenog vremena, treba vam odmor od njega.. i pošto to sebi ne omogućujete dobrovoljno – organizam se sam postara da vam ga da. Sa svih dnevnih frka i strka, pažnju vam preusmeri prevarom. Koliko god da ste jogunasti, posle nekoliko dana ćete morati da primetite da vas nešto boli duže ili jače nego što je normalno, i da se pozabavite pitanjem šta je to.

I šta sad raditi? Kako živeti život bez borbe i stresa, kada uvek ima nešto što još treba uraditi, završiti, popraviti, pomoći… a dan je tako kratak.. a toliko nepredviđenih stvari se dešava.. a tako malo ljudi ima koji bi pomogli.. itd, itd.. ? Možemo li otići na neku lobotomiju, pa prepraviti svoj mozak, tako da funkcioniše na neki drugi i za nas ugodniji način? Sve to sam se pitala i ja, čitajući ova objašnjenja. Odgovor je: ne, i nema ni potrebe. Moguće je prevazići ovaj problem na sasvim jednostavan način.

Sasvim je dovoljno raskrinkati zaveru.

Jer, vidite.. naša podsvest koristi ovu smicalicu samo zato što je svrsishodna. Svaki put joj pođe za rukom to što je za cilj i imala – da nas prevari, i da mi na tu prevaru nasednemo. I, ne postoji način da na prevaru ne nasednemo – svaki put kad nas nešto boli, mi ćemo na to obratiti pažnju. To je normalno, i ne bi ni valjalo da smo po tom pitanju drugačiji. Međutim, u ovom slučaju nije ni potrebno da svoju pažnju ne obraćamo, jer – nećemo ni imati na šta da je obratimo. Naime, istog trenutka kada postanemo svesni šta naš um radi.. samo kada postanemo svesni toga da pravi prevaru – kada ga svesno „raskrinkamo“.. sam um to prestaje da radi. Baš kao što je sam i počeo to da radi.

Dakle, kako je raskrinkati?

Tako što kada osetite bol, recite u mislima (a možete slobodno i naglas) svojoj podsvesti da znate šta radi. Recite sebi da imate sva prava ovog sveta da se osećate i umorno, i besno, i razočarano, i da u nečem i ne uspete… da je život jedna šuma događanja, i da ne postoji ni mogućnost ni potreba da je u potpunosti iskontrolišete, a još manje da budete odgovorni za sve to. Vi znate da je tako.. nikada niste svesno ni mislili, niti rekli nešto drugačije. Ali, iako to znate, i niste nikada ni mislili da je drugačije – kad vas sledeći put nešto bude bolelo, recite to sebi rečima.. (glasno ili bezglasno).. i videćete učinak.

Kod mene je bilo tako kako sam vam poviše rekla. Dok sam pročitala knjigu, višenedeljni bol je prestao.. izgubio se i on, i čvorovi duž mog vrata i ramena.. i više se nikada nije u takvom obliku vratio. Dugo nakon što sam knjigu pročitala se nije javljao uopšte. Onda se posle nekoliko meseci javio slab nagoveštaj; rekla sam sebi ovo što predlažem i vama, i za nekoliko sekundi je nestao.

Pre desetak dana sam imala nemio događaj u vezi sa svojim psom-mezimcem. Pisala sam vam o tome u prethodnom tekstu. Jasno vam je koliko se smatram odgovornom za to fenomenalno biće. Ne bih nikada sebi oprostila da sam ga izgubila, naročito jer i nije bio bolestan – moja je odluka bila da ga vodim na čišćenje zuba. Čitav taj događaj je rezultirao mojoj ogromnom tenzijom, najpre svesnom, a onda i podsvesnom, i videli ste kako se to na mene odrazilo. Međutim, čak ni ovih dana nisam imala bol u leđima!

Ako sam takva u vezi psa kojeg volim, onda možete da pretpostavite kakva sam u vezi sa ljudima koje volim, ili prema kojima sam na neki način odgovorna. Što god oni da ne mogu, ako bi im izazvalo patnju – ja moram da mogu. Znam da ne moram, i da nije ni tačno da mogu.. ali tako osećam unutar sebe. Sve sam davala i davaću da mogu. Prosto sam takva. I tu nema leka. Ali to nije razlog da me bole leđa. :)

Ako ste prepoznali sebe, pročitajte knjigu. Odlična je.

♦ ♦ ♦

Dodatak (25.07.2012.):  Knjigu na srpskom jeziku nisam nigde uspela da vidim, ali sam našla da je njen izdavač Narodna knjiga. Evo linka preko kojeg ju je bilo moguće naručiti; trenutno stoji da je rasprodata, ali imate ponuđenu mogućnost da se prijavite za obaveštenje putem maila kada je ponovo budu imali na lageru:

http://www.dobra-knjiga.com/Home.asp?NaslovID=2059&y=sarno

Takođe, ukoliko nemate strpljenja da tu opciju čekate, možete kontaktirati direktno izdavača i pitati ih za informaciju da li je trenutno ima negde u prodaji, i gde!

A ukoliko je ja negde uočim, obavestiću vas ovde odmah o tome.

Pozdrav, i budite dobro! :)

Pomoć i Podrška

Možete ostaviti svoj komentar, ili trackback ka ovom tekstu na vašem sajtu.

7 komentara na tekst “Kako izlečiti bolove u leđima”

  1. zorica kaže:

    Postovana,
    mnogo mi se dopao Vas tekst, nasla sam i niz slicnosti sa mojim nacinom ponasanja, premisljanja, odnosa prema sebi i drugima, a o bolu u ledjima, glavoboljama i ostalim problemima da i ne govorim.
    Naravno, odmah bih procitala knjigu, ali gde da je nadjem?

    Nadam se da cete uskoro podgledati ovaj forum i dati mi savet.
    Dotad, srdacan pozdrav!
    Zorica

  2. Vesna kaže:

    Poštovanje, Zorice!

    Drago mi je ako Vam je tekst pomogao, i hvala Vam puno na povratnoj informaciji! :)

    Pošto me je dosta ljudi kontaktiralo putem maila sa istim pitanjem, sve što trenutno znam o mogućnostima kako doći do knjige sam napisala gore, u dodatku teksta, da bi ljudi mogli lakše to da vide. Molim Vas da pogledate poviše, da ne bih isto ponavljala i ovde.

    Ukoliko budem saznala nešto novo, odmah ću vas obavestiti o tome!

    Lep pozdrav, i svako dobro želim!

  3. Vesna Stanković kaže:

    Kojo, hvala! Ovaj način nabavke knjiga nije onaj koji me baš raduje, ali je za naše ljude često jedini.. Pošto je knjiga lekovita i pomoći će mnogima, zahvaljujem se u svoje i u njihovo ime još jednom.
    Lep pozdrav i svako dobro!

  4. Katarina kaže:

    Znala sam!
    Hvala vam puno na ovom tekstu, prepoznala sam se.
    Ne mogu da se otarasim tih dosadnih čvorića u ledjima već dugo, pored svih treninga i masaža. Pre nego što sam pročitala ovaj tekst, sama sam došla do zaključka i primetila da sam mnogo napeta. Kao da ja sve moram da uradim inače neće ni biti uradjeno. Telo je tabula raza koje samo prati naredbe koje mu mozak daje. Kao da sam tražila potvrdu za moj zaključak, i našla je u vašem tekstu.
    Relax- take it easy!!
    Pozdrav!

  5. Vesna Stanković kaže:

    Lep pozdrav, Katarina! :)

  6. mihailo kaže:

    ja sam imao jedan alergiski sok koji je bas lose delovao na moje psihicko stanje.. javljaju mi se panicni napadi na osecaj fificke promene u mom organizmu, i od tada imam bolove u ledjima i vratu, koji su posle nekoliko meseci sa vrata sisli u gornji deo ledja i to pored kicmenog stuba i to traje vec osam meseci, sumnjao sam da nije na nervnoj bazi i sve vise sam siguran da je zbog toga.. ali ja se cesto psihicki osecam dobro i stabilno, a bol ne prestaje, istim intenzitetom boli svaki dan, pa bih voleo da cujem necije misljenje i da li je neko imao slicnu situaciju.. unapred zahvalan..

Ostavi komentar

Please leave these two fields as-is:
Powered by WordPress | Designed by: free css template